Hmmm...ljubav...

                                               
Osećanje ljubavi donosi energiju, dobro raspoloženje i motivaciju. Za to su odgovorne hemikalije, kažu naučnici, koje jure mozgom zaljubljenih ljudi i imaju više funkcija, ali osnovni cilj im je produžetak vrste. Upravo hemikalije nas teraju da oformimo porodicu i imamo potomke. Kad se to desi, sastav hemijskog koktela se menja kako bi ohrabrio partnere da ostanu zajedno i udruženim snagama podižu potomke. Na neki način, može se reći da je ljubav hemijska zavisnost koja se razvija kako bi se osigurao produžetak vrste.

Psiholozi smatraju da postoje tri vrste, ili faze, ljubavi: požuda ili erotska strast, zatim privlačnost, ili romantična strast, i privrženost, ili posvećivanje. Jaka veza između dve osobe podrazumeva sve tri faze. Ponekad, međutim, radi se samo o požudi, bez prave ljubavi. Kod tinejdžera, odnosno stasalih pubertetlija, hormoni estrogen i testosteron postaju po prvi put aktivni i razvijaju želju za iskušavanjem "ljubavi".
Želja ili požuda igra važnu ulogu ne samo tokom puberteta, već i tokom celog života. U razvijanju požude prema nekoj osobi učestvuju i feromoni, fizički izgled i projekcija željenih karakteristika partnera. Feromoni su složena organska jedinjenja ogovorna za prenos hemijskih poruka između jedinki iste vrste. Reč "feromon" je grčkog porekla i nastala je od reči "pherein" i "hormone", što znači "nosilac uzbuđenja".
Feromoni pomažu jedinkama određene vrste da pronađu i odaberu partnera sa imunim sistemom dovoljno različitim od njihovog vlastitog, kako bi osigurali zdravo potomstvo. Sisari registruju feromone pomoću specijalnog, tzv. vomeronazalnog organa (VNO), smeštenog u nosu. Organ je neophodan, jer feromoni nemaju miris.

Ukoliko veza napreduje, nakon početne požude sledi privlačnost. Kad privlačnost ili romantična strast stupe na scenu, ljudi često gube sposobnost racionalnog rasuđivanja - bar kad je reč o objektu privlačenja. Zaljubljeni su obično nesvesni mana koje bi njihov partner mogao da ima i zato se kaže da je ljubav slepa. Partner se idealizuje i duboko ukorenjuje u mislima zaljubljene osobe.

Preokupacija i poriv su sastavni deo ljudske prirode. U ovoj fazi, parovi provode mnogo sati upoznavajući jedno drugo. Ukoliko privlačenje ostane jako kod oba partnera, obično nastupa treća faza - vezivanje.
Vezivanje ili posvećivanje je trajna i prava ljubav. Ova faza mora da bude dovoljno jaka da izdrži mnoge probleme i smetnje. Razna proučavanja su pokazala da idealizacija voljene osobe jača vezu koja se upostavlja tokom poslednje faze ljubavi. Tako su psiholozi sa Teksaškog univerziteta u Ostinu pronašli da idealizacija drži ljude zajedno i čini ih srećnijim u braku. Glavnu ulogu ovde igraju oksitocin, vazopresin i endorfini - hemikalije koje se oslobađaju tokom vođenja ljubavi.

Dopamin se smatra "hemikalijom zadovoljstva", jer proizvodi osećaj blaženstva. Norepinefrin je sličan adrenalinu i proizvodi ubrzan rad srca i uzbuđenje.

I endorfini, prirodni telesni anestetici, takođe igraju ključnu ulogu u dugoročnim vezama. Endorfini proizvode opšti osećaj blaženstva, uključujući osećaje smirenosti i sigurnosti. Kao i dopamin i norepinefrin, endorfini se oslobađaju tokom vođenja ljubavi, ali i tokom fizičkog kontakta, vežbe i drugih aktivnosti.

I na kraju sta reci...Ljubav je ipak hemija...