Prica mi skoro jedan prijatelj...             

Vozim ti se ja u prepunom busu pre neki dan,ljudi se tiskaju i gundjaju...Vrucina nesnosna...
Ja se zakacio gore za onu shipku i pospano se truckam jedva cekajuci da stignem kuci.
Lenjo gledam levo desno ne bili malo uhvatio daha od preterane zagushljivosti.
Likovi oko mene nervozni,bledi,tmurni...
Ja se zagledao u jednu sedu kosu jednog cikice koji je stajao ispred mene,i razmisljao kako
li cu ja da izgledam kad budem osedeo.
Covek u jednom trenutku pomeri glavu i ja ugledah devojku koja je stajala na drugom kraju autobusa.
Krupnim ocima je gledala u mene ne trepcuci i bez daha.U prvom trenutku pomislih  da gleda nekog iza
mene.Blago sam se nasmeshio...nasmeshi se i ona...
-"Oho"--rekoh u sebi, pa ovo je ozbiljna stvar.
Autobus se klatio jos nekih desetak minuta,mi smo razmenjivali poglede i osmehe sve do stanice.
"Moram da joj pridjem" - mislio sam,ali sam bio malo nekako zbunjen, neznam ni ja sam...
Konacno stigosmo na stanicu,jedva se nekako iskobeljah da izadjem.
Pogledom sam trazio gde je ona lepotica...Zvucace smesno kad kazem ali nesto je uzburkala u meni,
osecao sam se kao klinac koji se zaljubi na prvi pogled.
Bila je izrazita crnka,duge kose, krupnih zelenih ociju,obucena u izazovnu belu letnju haljinicu.
Po mojo proceni imala je oko 25-26 godina.
Odmakla je nekoliko desetina metara ispred mene i ja pozurih i stigoh je.

-"Ne zameri mi ali imam strasnu zelju da odemo negde na limunadu.Vidis li kakva je vrucina popadacemo od toplotnog udara".
 - rekao sam to sav ponosam sto sam uspeo da probijem led.

Stala je...opet se nasmeshila pokazivajuci predivne bele zube i rece:
"Vazi dusho,ali nemas ti para za mene".
-"Pa imacu valjda za neko pice,ne kosta to sto dukata" - odgovorio sam.
-"Da ali neces imati za kasnije,moja "cena" je malo skuplja".
Ja je zabezeknuto gledam pokusavajuci da ne verujem ono sto je rekla.
-"Cekaj malo..hoces reci da..." - nesto mi stalo u grlu.
-"U principu sa svojim musterijama ne pijem pice  po restoranima i kaficima,ali ako bas imas zelju hajdemo na tu limunadu"
Osetio sam da mi polako trnu noge i muti u glavi.
-"Idi ti duso moja lepo kuci,zeni i deci,pa kad budes imao para onda se vidimo" - rekla je to tako hladno kao kad
prodavac ispraca musteriju iz radnje. Okrete se i ode.
Pokusavao sam da zapalim cigaretu, ali ruke me nisu uopste slusale.

Kad mi je prijatelj pricao ovo prvo mu  nisam verovao,pa kad sam shvatio da je sve tako i bilo smejao sam se ko lud.

Svasta se coveku moze dogoditi...........