---"Da li svi ljudi umiru" 

<>Odgrovorio sam mu da je to nesto sto je priroda tako uredila i da ne treba da se opterecuje tim,jer je zivot pred njim.

<>---"Znaci i ja cu da umrem jednog dana"!?

Zastala mi je knedla u grlu...nisam znao kako da mu to objasnim a da ga ne rasplacem.

---"Slusaj mali...zasto ne ides da igras fudbal napolje sa decom a ne da mi tu filozofiras" - rekoh pokusavajuci da ga odvratim od te nezgodne teme.

---"A sta mislis...- nastavi on -  da  ti je ostao jos  jedan dan da zivish, kako bi proveo taj dan, sta bi radio"?

Mali me je zbunio nacisto.Nisam mogao da se snadjem sta da mu odgovorim.

I dan danas razmisljam na to pomalo pomalo smesno ali i interesantno pitanje jednog klinje...Sta bih radio poslednjeg dana zivota  da znam da cu sutra da umrem.Cime ih odagnao misli ili pak da li bih nesto zeleo da uradim cega sam se bojao i ustrucavao celog zivota.Tada bi me najverovatnije  bilo briga za sve.

Dilema mi je ostala...

Sta vama prvo pada na pamet.Dajte mi neku dobru ideju...