Blue Hotel -
« Crna magija
Premija...................... »

Poslednji dan...

Autor aligator | 20 Maj, 2007 | read_nums (760)

                                                                                                            

    <> 
    Pitao me skoro moj mali sestric:              

    ---"Da li svi ljudi umiru" 

    <>Odgrovorio sam mu da je to nesto sto je priroda tako uredila i da ne treba da se opterecuje tim,jer je zivot pred njim.

    <>---"Znaci i ja cu da umrem jednog dana"!?

    Zastala mi je knedla u grlu...nisam znao kako da mu to objasnim a da ga ne rasplacem.

    ---"Slusaj mali...zasto ne ides da igras fudbal napolje sa decom a ne da mi tu filozofiras" - rekoh pokusavajuci da ga odvratim od te nezgodne teme.

    ---"A sta mislis...- nastavi on -  da  ti je ostao jos  jedan dan da zivish, kako bi proveo taj dan, sta bi radio"?

    Mali me je zbunio nacisto.Nisam mogao da se snadjem sta da mu odgovorim.

    I dan danas razmisljam na to pomalo pomalo smesno ali i interesantno pitanje jednog klinje...Sta bih radio poslednjeg dana zivota  da znam da cu sutra da umrem.Cime ih odagnao misli ili pak da li bih nesto zeleo da uradim cega sam se bojao i ustrucavao celog zivota.Tada bi me najverovatnije  bilo briga za sve.

    Dilema mi je ostala...

    Sta vama prvo pada na pamet.Dajte mi neku dobru ideju...

     

     


This entry was posted on 20 Maj, 2007 00:13 and file under Generalna . You can follow any responses to this entry through the RSS2.0 feed. You can leave a Response, or Trekbekovi from your own site.

8 Komentari & 0 Trekbekovi od "Poslednji dan..."

    provela bih se ko nikad

    Autor jovana 04 Mart 2008, 13:27

    e bre.nedeljno popodne, u drugoj polovini maja, i ja umesto da uhvatim momka za ruku i da se setamo Sumaricama, ja slusam kishu kako pada, i odgovaram na pitanje shta bih radila poslednjeg dana svog zhivota.Ali 'ajd :)

    ja bih se i te kako smejala taj dan..
    chekaj ja cu da umrem, pa da umrem.
    i ako plachem i tugujem, i ako se smejem i radujem.
    nikome ne bih rekla da cu da umrem.
    iskoristila bih par sati kad ostali odu na spavanje, a ja se vratim sa svoje poslednje rok svirke, da svima koje volim napishem po par redaka..
    divila bih se josh malo zhivotu i svetu.
    sachekala josh jedno svitanje.
    izljubila sve one koje volim.
    okupala se, sredila...i mirno legla da odsanjam svoj veciti san.

    sa osmehom na licu!jer zhivot je lep!

    chicha micha i gotova pricha.
    al' ja necu da umrem dok nas ne udari kometa, tako da...ovo je scenario za neku drugu prichu ;))

    Autor veshtica 20 Maj 2007, 15:23

    hmmm...a jeste li razmisljali da taj dan skoknete malo do crkve i da malo budete jedinstveni sa Bogom...
    Mozda bi u tim trenucima takvog ocaja duhovno opustanje bilo najblagotvornije...

    Autor alig@tor 20 Maj 2007, 15:01

    Pa najverovatnije da mi ne bi bilo do smeha....napisala sam sta bih volela a ne sta je moguce:)))

    Autor bubi 20 Maj 2007, 12:17

    slušala bih muziku ako bih bila sama, a ako bi tu bilo neko društvo ,to je te težak odgovor zavisi od situacije

    Autor goca 20 Maj 2007, 11:27

    uh..da znam da ću sutra da umrem...
    mogu li da ne znam?:)
    svako ko bi znao..bio bi sigurno očajan..
    proveo bi dan u pozdravljanju, opraštanju...
    uh..
    baš ružno...

    Autor zaboravi 20 Maj 2007, 01:27

    To je lepo ali da li bi ti bilo bash do smeha tog tog dana....

    Autor alig@tor 20 Maj 2007, 01:14

    Ja bih okupila ljude koje volim i smejala se sa njima. To mi prvo pada na pamet:)...ne mislim da bih tog poslednjeg dana bas zelela da uradim nesto sto do sada nisam, malo je jedan dan za tako nesto u svakom slucaju taj dan bih volela ako je ikako moguce da provedam nasmejana i voljena sa onima koje volim:))

    Autor bubi 20 Maj 2007, 01:09
Dodaj komentar





Zapamti me
    My picture!

Najnovije...

Kategorije

Arhiva

Linkovi